BERZANSKI MEHUR OD SAPUNICE

 

derivatives-bubble

 

Kolaterizovane dužničke obligacije (CDO) su finansijski derivati koji su izazvali bankarsku krizu 2008 g. Međutim, CDO predstavljaju samo mali procenat globalnog mehura finansijskih derivata. Ovaj grafik pokazuje da je pre krize iz 2008 g., ovaj mehur derivata dostigao skoro $700 triliona (kao poređenje, svetski BDP u 2008 g. je iznosio svega $63 triliona).

 

Monetarno popuštanje (QE) je iznuđena monetarna politika koja je usledila kao posledica  globalne bankarske krize 2008 g. Uspešno je preplavila kešom banke, povećala njihovu likvidnost, pokrila njihove gubitke (uklanjanjem toksičnih derivata iz bilansa banaka)  i prouzrokovala istorijski niske kamatne stope. Pozitivan efekat toga je olakšano refinansiranje  i otplata kamata za  Vlade, građane i privatni sektor.

Međutim, QE nije podstaklo željenu agregatnu tražnju i inflaciju. Centralne banke su odavno u zamci likvidnosti, ne zato što ne mogu da utiču na kamate, već zato što imaju ograničen uticaj na agregatnu tražnju, usled stagnirajućih realnih nadnica i kreditnog balona.  Mogli bi smo reći da su centralne banke štampajući novac spasile bankarski sektor , sa ciljem da izbegnu finansijski krah koji bi kao kamen oko vrata povukao celu ekonomiju u ambis. Međutim, istina je da su poreski obveznici spasili  banke. Zapravo, centralne banke su pošle prečicom, mogle su isto tako da napune prvo državne budžete sa tim otštampanim novcem, a onda da se iz budžeta spasavaju banke i tada bi bilo potpuno jasno da je to novac poreskih obveznika. Svaka dodatna emisija novca vrši pritisak na vrednost postojećeg novca u opticaju. To što se nije pojavila hiperinflacija odn. inflatorno oporezivanje, prouzrokovano rastom indeksa potrošačkih cena (CPI), još uvek ne znači da taj ispostavljeni račun pre ili kasnije  neće biti plaćen (nema besplatnog ručka). Taj račun su prvi platili štediše i penzioni fondovi. Sledeći ko može da plati taj račun su vlasnici akcija (među njima opet penzioni fondovi i lična štednja)  koje se kotiraju na berzi. Iznuđena monetarna politika kreirala je nus efekat-obilje jeftinog novca koji se lako može upotrebiti za stvaranje mehurova na finansijskim tržištima i tržištu nekretnina. Neupošljeni novac ne može dugo ležati u bankama i samo je pitanje gde i kako će biti usmeren i u koja kategorija će biti inflatorna. Bez podrške regulatorne politike koja će se minimizirati rizike i adekvatne fiskalne politike koja će iskoristiti pozitivne efekte, ovakva izolovana monetarna politika samo će odgoditi neminovno.

U pojedinim zemljama postoji vapaj za investicijama u infrastrukturu, zbog dugog perioda zanemarivanja ovog pitanja. To će stimulisati agregatnu tražnju, ali pitanje je ko će finansirati ove investicije? Naravno, države uvek mogu da pozajme novac, posebno kada je po tako niskim kamatnim stopama kao što je sada. Međutim, treba uzeti u obzir: a) u nekom trenutku kamatne stope će početi da rastu, i refinansiranje akumuliranog duga znači novi dug po višim kamatnim stopama, b) neke države su već prezadužene, c) postoji efektivan dopunski izvor finansiranja– progresivni porez na dobit korporacija, progresivni porez na dohodak(uključujući porez na kapitalne dobitke) onih koji su se najviše obogatili u prethodnom periodu (treba podići efektivne stope) i d) najbolji rezultat bi bio postignut ako bi te investicije počele globalno, zbog efekta prelivanja putem spoljne trgovine.

Ekonomski modeli i abstrakcije kada polaze od pretpostavke racionalnog ponašanja učesnika u ekonomskim odnosima, lakše dolaze do konzistentnih i logičnih zaključaka. Racionalno ponašanje je relativan pojam. Ako je slaba agregatna (ukupna) tražnja onda značajnije produktivne  investicije za privatni sektor postaju nerealne, generisani profiti i jeftini novac koji je u izobilju negde će ipak biti upošljen i usmeren, a to mesto lako može da postane berzanska kladionica koja uvek nudi varljivu nadu da berzanski indeksi ne poznaju zakon gravitacije.  U  takvom institucionalnom  i makroekonomskom okruženju, orijentacija  vlasnika i menadžera na trenutno bogaćenje dobija svojstvo racionalnog ponašanja. Sa stanovista dugoročne perspektive preduzeća, značajan otkup sobstvenih akcija (buybacks) i isplata dividendi , smanjuju kapacitet za kapitalno investiranje, istraživanje i razvoj (R&D), obuku i razvoj zaposlenih i unapređenje kvaliteta proizvoda. (I)Racionalno ekonomsko ponašanje zavisi od toga koju smo pretpostavku  uključili u model odn. isključili . Racionalno u apstraktno-kratkoročnoj perspektivi prelazi u iracionalno u široj dugoročnoj perspektivi. Makroekonomski pogled ne treba da zanemari strukturu i ponašanje sastavnih elemenata ekonomije, jer njihova dinamika utiče na opštu dinamiku.

Cash in S&P 500 companies
S&P 500 kompanije bez banaka su imale $1.45 triliona dolara u kešu u svojim bilansima. Stubići plave boje- keš i kratkoročna potrživanja(desno);Kriva zelene boje- keš kao procenat duga; Kriva ljubičaste boje- EBITDA (dobit pre kamate, poreza i amortizacije)/Neto dug (skriveno).
Cash deployment S&P 500
Kriva plave boje- S&P 500 (bez banaka) otkup sobstvenih akcija; Kriva zelene boje S&P 500 (bez banaka) – kapitalne investicije; Kriva ljubičaste boje-S&P 500(bez banaka)-dividende.

Grafikoni pokazuju kako se najveće američke korporacije koje prati berzanski indeks S&P 500 ( bez banaka )  ubrzano zadužuju, da bi otkupljivale sobstvene akcije i isplaćivale dividende. U njihovim bilansima npr. u 2 kvartalu 2016 je prikazan slobodan keš u iznosu od $1,45 triliona, koji se koristi približno 60% za otkup sobstvenih akcija i isplatu dividendi i samo oko 40% za kapitalne investicije. Trenutno je PE (price/earnings-cena akcije po jedinici zarade po akciji) racio firmi S&P 500 oko $25, a 1999 g. nešto pre internet mehura taj racio je dostigao $34. Ovaj racio nam ukazuje koju je cenu akcije investitor spreman da plati za jedan dolar zarade (profita posle oporezivanja). Ukoliko obrnemo odnos on će nam ukazati na potencijalnu profitabilnost- kada bi ceo profit kompanije bio prosleđen akcionarima. Trenutno taj obrnuti odnos  1/25 odn. 4%, nam govori da su cene akcija precenjene (pogotovo uzimajući u obzir rizik berze). Dakle, na osnovu PE racia možemo zaključiti koliko su skupe akcije na berzi i da li se stvara berzanski mehur. Neke akcije na američkoj berzi imaju neverovatno visok PE racio: Amazon.com Inc. (AMZN) $169.30 , Netflix (NFLX)  $310.22, Salesforce.com (CRM), inc.$230.22, Boston Scientific Corporation (BSX) $405.66. Početkom 2008 g.  pokazatelj S&P 500 tržišna vrednost /knjigovodstvena vrednost (price to book value) je bio 2.77, u drugom kvartalu ove godine iznosi 2.84.

S&P 500 indeks oko 3 puta brže raste u odnosu na rast prodaje kompanija koje su komponente tog indeksa i u odnosu na rast nominalnog BDP u SAD, u periodu od 2010 do 2015. U istom tom periodu S&P 500 indeks jedino ima usklađen tempo rasta sa rastom EPS (earnings per share) odn. zaradom po akciji i to zahvaljujući otkupu sobstvenih akcija.

Advertisements

Ostavite odgovor / Comments

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s