MIT O RASTU PLATA

Svi bi mogli da se složimo da je u najrazvijenijim zemljama, moderno doba sa svojim naučnim otkrićima, tehnološkim napredkom i rastom produktivnosti, obezbedilo i značajan rast životnog standarda i realnih zarada širokih slojeva stanovništva. Nažalost, statistički podaci u SAD dokazuju stagnaciju.

Prosečna zarada generalnog direktora ( CEO ) u 350 najvećih korporacija u SAD iznosi usd 16,3 miliona u 2014 (uračunate su i opcije za kupovinu akcija na berzi ). Od 1978 do 2014 zarada generalnih direktora se povećala za 997%, a za tipičnog radnika se povećala samo 10,9%. Na svaki zarađeni dolar tipičnog radnika, generalni direktori primaju 303 dolara u 2014 (znači 303 puta više) (klikni ovde).

Produktivnost je ukupna količina proizvoda (ili dohodka) stvorena u toku prosečnog radnog sata. Ova kategorija je izuzetno važna, zato što rast produktivnosti direktno utiče na mogućnost rasta realnih zarada. Ukoliko npr. u nekoj fabrici automobila želite da utvrdite produktivnost, možete podeliti ukupan broj proizvedenih automobila sa brojem radnika za npr. godinu dana i utvrditi koliko jedan prosečan radnik proizvodi automobila u toku godine. Rast produktivnosti bi označavao da npr. jedan prosečan radnik može, zahvaljujući novoj tehnologiji, da proizvede više automobila u toku jedne godine nego u nekom prethodnom periodu. Ovo bi samim tim značilo da  postoji potencijal za rast realne zarade tog prosečnog radnika.

Međutim statistički podaci u SAD pokazuju da počev od 1973 g. ne postoji direktna veza između rasta produktivnosti i rasta realnih nadnica radnika u privatnom sektoru u direktnoj proizvodnji. U grafikonu niže, vertikalna osa je kumulativni procentualni rast počev od 1948, a horizontalna osa predstavlja godine. U periodu od 1948 g. do 1973 g. ostvaren je rast produktivnosti od 96,7% i rast realnih  nadoknada u iznosu od 91,3%, a u periodu od 1973 g. do 2014 g. ostvaren je rast produktivnosti od 72,2% i rast realne nadoknade od samo 9,2%. Što znači da je u periodu od 1973 g.  do 2014 g. produktivnost neprekidno rasla, dok su realne naknade odn. nadnice stagnirale. U grafikonu termin nadoknade (compensation)  označava realne nadnice uvećane za sve benefite koje radniku pruža poslodavac kao što su npr. zdravstveno i penzijsko osiguranje.

Produktivnost gap USA
Izvor: Economic Policy Institute (klikni ovde)

Ukoliko tu korist od značajnog rasta produktivnosti nisu prisvojili radnici, onda je jasno da je ona prisvojena od strane menadžera i vlasnika kapitala, što pokazuje grafikon niže. Kada bi smo 5% najbogatijih u SAD podelili na 4% bogatih i 1% superbogatih, onda je  za tih 4% bogatih rast produktivnosti praćen rastom realnih nadnica, ali zato 1% superbogatih  ima značajno brži rast svog dohodka, nego što je rast produktivnosti.

wp figure 2

Profit pre oporez USA
Izvor Federalne rezerve u SAD

Ovaj grafikon FRED-a pokazuje da od sedemdesetih godina prošlog veka, profiti korporacija ubrzano rastu što je u skladu sa onim prethodnim grafikonima.

Sledeći grafikon Federalnih rezervi u SAD (centralne banke) pokazuje da procentualno učešće nadoknada zaposlenih u BDP, opada već decenijama. Što nam govori da od rasta produktivnosti i rasta BDP najveću korist ipak imaju vlasnici kapitala.

Wage as procent GDP USA

Formula za procenutalno učešće nadnica u BDP je sledeća:                                                   %učešće nadnica = (W/P)/(GDP/L),                                                                                                           gde je W nominalna nadnica, P  cena, L broj radnika i GDP je oznaka za fizički obim bruto društvenog proizvoda.W/P je realna nadnica merena kolicinom proizvoda koja se može kupiti za nominalnu nadnicu, a GDP/L je zapravo produktivnost odn. količina proizvoda koju proizvede prosečan radnik. Što znači da je  %učešće nadnica u BDP jednako odnosu realne količine proizvoda koje prosečni radnik može da kupi i ukupne količine proizvedene prosečnim radnikom. Ako ovo do kraja uprostimo sa primerom da imamo jednog radnika koji može za godinu dana da proizvede 10 automobila, a može da kupi za svoju nominalnu nadnicu nadnicu 1 automobil, procentualno učešće nadnice u BDP je 1/10 odn. 10%, a ukoliko sledeće godine proizvede 15 automobila(rast BDP od 50%) , a realna nadnica mu ostaje ista ,onda je %učešće nadnica u BDP 1/15 odn. 6,7%. Ako pretpostavimo da je dobit po jedinici (po automobilu) ostala ista, onda se vlasniku kapitala, zahvaljujući rastu produktivnosti povećala dobit za 50%, dok je radniku realna nadnica ostala ista, a učešće realne nadnice u BDP se smanjilo.

Dakle, statistički podaci u SAD pokazuju da postoji prostor i mogućnost za rast realnih nadnica, poboljšavanja uslova rada i rast beneficija za radnike.

Institut za ekonomsku politiku (Economic Policy Institute) je pokrenuo inicijativu da se podignu nadnice u Americi (klikni ovde).

Njihov predlog sadrži sledeće mere:

  1. Podići minimalnu zaradu;
  2. Ažurirati zakon o plaćanju prekovremenog rada;
  3. Veća zakonska podrška kolektivnom pregovaranju;
  4. Smanjiti broj neprijavljenih radnika;
  5. Omogućiti plaćeno bolovanje i plaćeno odsustvo;
  6. Eliminisati diskriminaciju na temelju pola i rase;
  7. Podržati primenu standarda o uslovima rada;
  8. Niska stopa nezaposlenosti kao prioritet monetarne politike;
  9. Aktivirati državne programe usmerene na rast zaposlenosti i javne radove;
  10. Smanjiti trgovinski deficit eliminisanjem manipulacija sa deviznim kursom koje čine strani partneri;
  11. Ograničiti poreskim kodeksom previsoke dohodke 1% bogatih.

Tačka 3. bi se mogla tumačiti i kao potreba da se poništi ono anti-sindikalno zakonodavstvo koje je bilo u duhu neoliberalne dogme, a koje traje do danas. Tačka 10. bi se isto mogla proširiti i na druge ekonomske mere  koje vode ka smanjivanju trgovinskog deficita, koji utiče na nivo zaposlenosti u jednoj zemlji, međutim, tu treba biti oprezan budući da su radnici u isto vreme i potrošači, a potrošači su imali korist od jevtinih uvoznih proizvoda. Isto tako, privredna struktura u tim razvijenim zemljama je pokazala gibkost i sposobnost da se tranformiše iz industrijske ekonomije u ekonomiju usluga i time sačuva zaposlenost, što se upravo desilo pod pritiskom globalizacije odn. pod pritiskom slobodne spoljne trgovine.

Ono što bi bila moja kritika navedenog predloga je nedostatak sledećih mera:

  1. Zakonom učiniti obavezno učešće i način učešća radnika u raspodeli profita, čime bi se rast produktivnosti uskladio sa rastom nadoknada,
  2. Povećati efektivne stope poreza na dobit i rasteretiti od poreza srednju klasu (klikni ovde),
  3. Smanjiti redovno radno vreme na 6h za radni dan i 30h za radnu nedelju. Time bi radnici dobili više vremena za ličnu sreću i usavršavanje, i to bi imalo dugoročan efekat na smanjenje nezaposlenosti.

Problem  da se sve ove navedene mere sprovedu je politički uticaj superbogatog sloja i globalizacija, skrojena po meri multinacionalnih korporacija, koja im je omogućila veliku ucenjivačku sposobnost, sasvim dovoljnu da obeshrabri čak i dobronamerne vlade u pojedinim zemljama. Strah od bega kapitala je jak argument i za sindikate.

Potencijalni uzroci ekonomskih kriza, stvaraju se u konfliktnoj situaciji, kada države, sa jedne strane, pokušavaju da održe životni standard u svojim zemljama, a samim tim društvenu, političku i ekonomsku stabilnost, a sa druge strane, stvaraju društveni  ambijent koji favorizuje korporacije, u strahu od bežanja kapitala. Cena tog kreiranog rajskog  vrta za multinacionalne korporacije su budžetski deficiti, prezaduženost, neadekvatna monetarna i fiskalna politika, nezaposlenost i pad životnog standarda. Pokušaj dobronamerne Vlade da tu situaciju dovede u normalu, pokreće procese koji se konfrontiraju sa logikom globalizacije, skrojene po meri multinacionalnog kapitala, što izaziva potrese i lomove. Ovo je moguće prevazići harmonizacijom zakonske regulative, a pre svega poreskog zakonodavstva, na globalnom nivou. Zašto bi bilo legitimno govoriti samo o političkoj demokratiji i ljudskim pravima , a ne i  o socijalnim pravima, demokratiji na radnom mestu,  eksplataciji, radničkim pravima, potrošačkim  pravima i poreskim utočištima. Kapital će uvek nalaziti utočišta slobodna od poreza i radničkih prava i time potsticati takmičenje država, koje se u toj trci do dna izlažu autodrestrukciji  . Harmonizacija zakonodavstva na globalnom nivou bi ujedno sprečila pojavu da, u pojedinim zemljama, ova pitanja budu predmet trgovine između političkih stranaka i superbogate elite, kao i predmet predizbornih kampanja. 

Generalno govoreći, sve ekonomske i socijalne mere države moraju imati vešto izbalanisana rešenja koja uvažavaju interese radnika, potrošača i vlasnika kapitala. Statistički podaci u SAD ukazuju da je od sedamdesetih godina prošlog veka do danas ta ravnoteža interesa narušena i da neoliberalna rešenja izrazito favorizuju interese vlasnika kapitala. To ima izrazito negativne makroekonomske efekte, budući da samo rast realnih nadnica zasnovan na rastu produktivnosti (BDP po radniku/GDP per worker), može obezbediti zdrav rast kupovne moći radnika odn. zdrav rast agregatne tražnje, koji podstiče rast proizvodnje (rast BDP) i samim tim dovodi do kontinuiranog rasta životnog standarda stanovništva. Potrošnja je predugo rasla kreditnim zaduživanjem potrošača, od čega su korist, naravno, imale samo banke i korporacije  koje su okamatile deo svojih profita, međutim, takav rast potrošnje, ima svoje granice i nije solidna osnova za rast BDP.

Građani troše više nego što zarade, umesto rasta realnih nadnica rastu krediti, država zbog neadekvatne poreske politike troši više nego što prihoduje, a korporacije višak keša drže u poreskim utočištima, jer zbog slabe agregatne tražnje imaju strah od investiranja.

Vreme je da progresivne političke snage u svetu prekinu ovaj začarani krug zla i obezbede održiv i stabilan prosperitet u svetu.

 

Advertisements

Ostavite odgovor / Comments

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s